Prevencija osteoporoze

Osteoporoza se spominje još i kao „tiha zaraza“, koja zahvata više stotina miliona ljudi širom sveta.  Uloga koštanog sistema: daje čvrstinu telu, pasivni organ za kretanje: većina kretanja se odvija tako što se pod dejstvom mišića spojenih sa kostima vrši promena položaja kostiju u odnosu jedan na drugog, štiti unutrašnje organe, koji su osetljivi na spoljašnje uticaje (npr. mozak, kičmena moždina), predstavlja mesto za stvaranje krvi i mesto za skladištenje elemenata neophodnih za metabolizam (kalcijum, fosfor).  Kosti čoveka slobodno mogu okarakterisati kao živi organi, koji su osetljivi na svaki spoljašnji uticaj i koji ukoliko su zdravi obezbeđuju pokretljivost čoveka u dugoročnom periodu. Osteoporoza u najvećem boju slučajeva nastaje kao rezultat poremećaja ravnoteže između procesa izgradnje i razgradnje kostiju, ali ga mogu prouzrokovati i drugi faktori:

• Genetska predispozicija
• Postojanje određenih bolesti (pojačan rad štitne žlezde, oboljenje bubrega, anoreksija, dijabetes, reumatoidni artritis, oboljenje pluća), koji povećavaju sklonost prema osteoporozi
• Uzimanje pojedinih lekova (hormoni za štitnu žlezdu, antikoagulansi, lekovi za hemoterapiju, steroidi) takođe povećava rizik od nastanka osteoporoze

Simptomi osteoporoze najčešće nastaju iznenada, bez ikakvih naznaka i simptoma. Za osteoporozu je karakteristična pojava jakog bola u leđima i krstima, prelom pršljenova, zglobova i kuka. Telo postaje iskrivljeno prema unapred, zbog krivljenja leđa, grudni koš upada i dolazi do smanjenja visine tela. Na žalost u velikom broju slučajeva osteoporoza postaje uočljiva u trenutku kada dođe do preloma glave butne kosti, zgloba i pršljenova i kada je bolest već u poodmakloj fazi. Postoji i tkz. sekundarna osteoproza, koja najčešće nastaje kao rezultat neke osnovne bolesti (zapaljenska oboljenja zglobova, dijabetes, pojačani rad štitne žlezde, hematološka oboljenja, alkoholizam, štetna dejstva lekova i poremećaji apsorbcije u crevima).

Sa primarnom prevencijom osteoproze je potrebno započeti još u detinjstvu. Ona obuhvata redovnu fizičku aktivnost čime se do 30-te godine života lakše dostiže maksimalna koštana masa. Fizička aktivnost ima veoma pozitivan uticaj na usporavanje gubitka koštane mase, jer se na ovakav način koštani sistem izlaže raznim opterećenjima i time jača struktura kostiju i mišića. Pored fizičke aktivnosti u prevenciji ima značajnu ulogu i pravilna ishrana, koja obuhvata unos hrane bogate sa kalcijumom, belančevinama i vitaminima (naročito vitaminom D).

Prevencija sekundarne osteoproze obuhvata rano prepoznavanje faktora rizika i blagovremeno započinjanje lečenja, što kod žena obuhvata primenu adekvatne terapije za lečenje hormonalnih promena u menopauzi. Tercijalna prevencija obuhvata usporavanje samog toka bolesti, primenu odgovarajuće terapije i promenu načina života. Ova faza zapravo i nije prevencija nego saniranje simptoma i umanjenje ozbiljnijih posledica. Neizostavan deo terapije osteoproze je nadoknada kalcijuma i vitamina D. Ovakav vid terapije se ne može izvesti samo promenom načina ishrane, pa se zbog toga preporučuje primena specijalnih preparata. Najefikasniji preparati su preparati kalcijuma sa kojima se može dopuniti nedovoljan dnevni unos. Prema novijim podacima žene današnjice unose svega 655 mg, a muškarci 716 mg kalcijuma dnevno u svoj organizam. Povećana aktivnost se takođe koristi, kao jedan vid terapije i ima izuzetno veliki značaj u smanjenju gubitka koštane mase.

Redovno vežbanje u starijem životnom dobu pored toga što u velikoj meri smanjuje učestalost preloma vrata butne kosti, poboljšava i opšte raspoloženje i samim tim utiče poboljšava i kvalitet života. Opterećenje srednje jačine ne ugrožava stanje kostiju, ali pozitivno utiče na disanje i krvotok. Redovna fizička aktivnost smanjuje bol, sprečava nastanak ili popravlja patološku modifikaciju kičmenog stuba, popravlja držanje, čini čoveka mnogo pokretljivijim i utiče povoljno i na centar za ravnotežu. Program vežbi kod osoba obolelih od osteoporoze najčešće sastavlja fizioterapeut i prilagođava se svakoj osobi. Pored fizičke aktivnosti, za smanjenje bolova se može koristiti i elektroterapija, terapija ledom i masaža.