Umor i stres: zašto ste stalno umorni iako spavate?

Uzroka stalnog umora može biti mnogo. Ponekad su u pitanju obične životne navike, a ponekad je organizam duže vreme pod povećanim opterećenjem.

Jedan od najčešćih, a često zanemarenih uzroka je dugotrajan stres. Evo sedam znakova po kojima možete prepoznati da je on u pozadini.

1. Budite se umorni iako ste dovoljno spavali

Jedan od najčešćih znakova je osećaj iscrpljenosti odmah nakon buđenja. Spavali ste dovoljno dugo, ali nemate osećaj da ste se zaista odmorili.

Razlog je jednostavan: nije važan samo broj sati u krevetu, već i kvalitet sna. Kada smo duže vreme pod stresom, teže se potpuno opuštamo. Mogu se javiti problemi sa uspavljivanjem, česta noćna buđenja ili lagan, isprekidan san.

Tako nastaje začarani krug: stres kvari san, loš san povećava iscrpljenost, a kada smo umorni, i obične obaveze doživljavamo kao veći teret. Zato, ako se redovno budite umorni, nemojte odmah zaključiti da vam treba samo još sat vremena sna.

2. Sve teže održavate koncentraciju

Zadaci koji su ranije bili jednostavni sada traju duže? Kada smo odmorni, lakše održavamo pažnju, ali u periodima dugotrajnog stresa i obični zadaci traže mnogo više napora.

Možda ste primetili:

• češće zaboravljanje,
• sporije donošenje odluka,
• više sitnih grešaka,
• osećaj mentalne „magle“.

To ne mora da znači da sa vašim pamćenjem nešto nije u redu. Često je to jednostavno znak da ste već dugo preopterećeni, a da organizam nema dovoljno vremena za pravi oporavak.

3. Razdražljiviji ste nego ranije

Gužva u saobraćaju, poruka na koju morate odmah da odgovorite ili buka u kući mogu delovati kao „poslednja kap“. Sitnice koje vam ranije nisu smetale sada vas lako izbace iz takta.

Razdražljivost je česta kada se spoje stres, umor i manjak vremena za odmor. Problem nije nužno u konkretnoj situaciji, već u tome što je vaš „kapacitet“ za taj dan već gotovo potrošen. Ako ste nedeljama napetiji nego inače, telo vam možda poručuje da je vreme da usporite.

4. San vam ne donosi odmor

Postoji razlika između toga da ste osam sati ležali u krevetu i da ste se osam sati odmarali. Možda legnete u 23 časa, ali ste prethodni sat proveli gledajući telefon. Možda ste popodne popili nekoliko kafa da biste izdržali radni dan, a glava ni uveče ne prestaje da razmišlja o obavezama.

Za bolju večernju rutinu pomoći može nekoliko jednostavnih promena:

• ograničite kofein u drugom delu dana,
• smanjite upotrebu telefona neposredno pre spavanja,
• idite na spavanje u približno isto vreme,
• budite fizički aktivni tokom dana,
• ostavite makar kratak period bez poslovnih obaveza pred san.

5. U popodnevnim satima ostajete bez energije

Pad energije nekoliko sati posle ručka poznat je mnogima i povremeno je sasvim normalan. Ako se, međutim, svakog dana jedva dovučete do kraja radnog vremena, vredi potražiti uzrok.

Pored stresa, tu mogu biti i:

• preskakanje obroka,
• obroci koji izazivaju velike oscilacije energije,
• nedovoljan unos tečnosti,
• malo kretanja tokom dana.

Pokušajte da nekoliko dana vodite beleške o tome kada vam energija pada i šta ste tada jeli i radili. Obrasci se često uoče brže nego što očekujete.

6. Nemate volje za stvarima koje su vas ranije radovale

Manjak motivacije je jedan od manje uočljivih znakova dugotrajnog stresa. Ne radi se nužno o tome da ste postali „lenji“. Mnogo češće su organizam i nervni sistem već dugo pod opterećenjem.

Zbog toga vam je teže da krenete na trening, odlažete obaveze koje su vam ranije bile lake, a hobiji koji su vas nekada punili sada ne budi ista osećanja. Tada nije dovoljna samo jača snaga volje. Potrebni su vam odmor, kretanje i redovni obroci, kao i vreme bez obaveza.

7. Sve češće se osećate „ispražnjeno“

Dugotrajan stres iscrpljuje ne samo mentalno, već i fizički. Mnogi to opisuju rečima: „Nisam bolestan, samo nemam snage ni za šta.“

Ako se prepoznajete, zapitajte se koliko zaista podržavate svoje telo osnovnim stvarima. Da li spavate dovoljno, pijete dovoljno vode, jedete redovno i krećete se? Kada su temelji uredni, lakše je primetiti da li je potrebna i dodatna podrška.

Kako magnezijum može da pomogne u stresnim periodima? 

Nijedan vitamin ni mineral sam po sebi ne može da ukloni stres. Ipak, uravnotežena ishrana i adekvatan unos hranljivih materija mogu biti važan deo brige o sebi u zahtevnim periodima. Magnezijum je jedan od minerala na koje se u takvim situacijama najčešće misli.

Magnezijum doprinosi:

• normalnom funkcionisanju nervnog sistema,
• normalnoj psihološkoj funkciji,
• normalnom energetskom metabolizmu,
• smanjenju umora i malaksalosti.

Važan je i oblik magnezijuma koji birate. Magnezijum bisglicinat je oblik u kojem je magnezijum vezan za aminokiselinu glicin, a poznat je po dobroj iskoristivosti i podnošljivosti.

Magnezijum Bisglicinat sadrži MagChel® magnezijum bisglicinat. Jedna kapsula obezbeđuje 100 mg elementarnog magnezijuma.

Kako ašvaganda može da pomogne kada ste pod stresom?

Ašvaganda je biljka koja se vekovima koristi u tradicionalnoj ajurvedskoj medicini, a danas je među najpopularnijim biljkama kod ljudi koji žive u stalnoj trci. Sve češće se bira kao dodatak ishrani za stresne dane.

KSM-66 je poznat standardizovani ekstrakt koji se dobija iz korena ašvagande. Zato ga mnogi biraju kada žele da svoju rutinu u zahtevnim periodima dopune nečim prirodnim.

Posebna prednost proizvoda Ašvaganda KSM-66 protiv stresa je to što pored ekstrakta ašvagande sadrži i magnezijum. Tako jednim proizvodom dobijate i biljni ekstrakt i mineral koji doprinosi normalnom funkcionisanju nervnog sistema, normalnoj psihološkoj funkciji i smanjenju umora i malaksalosti.

Napomena: Dodaci ishrani nisu zamena za raznovrsnu i uravnoteženu ishranu i zdrav način života. Kod dugotrajnog ili izraženog umora, kao i u slučaju zdravstvenih tegoba, obratite se lekaru.