Kako kortizol utiče na šećer u krvi: Šta se dešava u vašem telu?

Da li ste ikada primetili da nakon stresnog dana drhtite od gladi, iznenada žudite za slatkišima ili da vam nivo šećera u krvi varira – bilo na laboratorijskim analizama ili pri merenju kod kuće? Velika je verovatnoća da ste se susreli sa delovanjem kortizola. 

Kortizol se često naziva „hormonom stresa„, ali je zapravo mnogo više od toga. Njegov zadatak je da obezbedi da mozak i mišići u svakom trenutku imaju dovoljno energije, odnosno glukoze u krvi.

U ovom članku želimo da vam pomognemo da jasno razumete šta se dešava sa šećerom u krvi kada se nivo kortizola poveća — bilo zbog stresa izazvanog ispitom, konfliktom na poslu ili hroničnom bolešću.

Šta je kortizol i kako utiče na regulaciju šećera u krvi?

Kortizol je hormon koji proizvode nadbubrežne žlezde. Njegova osnovna uloga je da u stresnim situacijama obezbedi energiju – tako što povećava količinu šećera u krvi, posebno da bi mozak mogao normalno da funckioniše. 

Prema fiziološkim objašnjenjima, kortizol istovremeno deluje na više tkiva:

• u jetri pojačava proizvodnju nove glukoze i utiče na razgradnju zaliha glukoze,
• u mišićima i masnom tkivu menja način korišćenja glukoze i smanjuje osetljivost na insulin,
• rezultat je da više šećera ostaje u krvotoku i ostaje dostupno mozgu.

Ako telo zamislimo kao grad, insulin je regulator saobraćaja koji „pušta“ šećer u ćelije. Kortizol je svojevrsni „komandant za vanredne situacije“. Kada postoji problem (stres, povreda, bolest), njegova uloga je da obezbedi dovoljno glukoze za vitalne organe — čak i ako to privremeno znači „prepisivanje“ insulinskih pravila.

Kako kortizol podiže nivo šećera u krvi tokom stresa

Kada vas stres pogodi – bilo da je fizički (bolest, povreda) ili psihički (rok, konflikt, nervoza pred ispit) – nivo kortizola se povećava. Ali zašto tada raste i šećer u krvi?

Stručni članci koji detaljno opisuju hormone objašnjavaju da kortizol deluje na više frontova, često suprotno od insulina:

• Smanjuje lučenje insulina u pankreasu 
• Smanjuje proizvodnju GLP-1, crevnog hormona koji pomaže lučenju insulina i regulaciji šećera u krvi
• Povećava proizvodnju jetrenih enzima, tako što podstiče jetru da proizvodi novu glukozu,
• Povećava oslobađanje glukoze iz jetre, što znači da više šećera ulazi u krv
• Pogoršava preuzimanje glukoze u mišićima, pa mišići uzimaju manje šećera iz krvi
• Podstiče razgradnju masti, što povećava insulinsku rezistenciju 

Sve to znači da u stresnoj situaciji vaš organizam svesno prelazi u režim rada u kojem se nivo šećera u krvi podiže, kako bi vitalni organi imali dovoljno energije, čak i ako to privremeno narušava ravnotežu.

Istraživanja pokazuju da je ovaj efekat još jači kod osoba koje već imaju insulinsku rezistenciju.

Kortizol i insulin: hormonska borba za kontrolu glukoze

Glavna uloga insulina je da ubaci šećer iz krvi u ćelije i time smanji nivo šećera. Kortizol, nasuprot tome, funkcioniše kao kočnica na delovanje insulina:

• šalje više šećera u krv (iz jetre)
• sprečava ćelije da ga koriste
• i može smanjiti lučenje insulina.

Studije pokazuju da što je kortizol viši, lučenje insulina može biti slabije — čak i kada se uzmu u obzir faktori poput telesne težine ili postojećeg stepena insulinske rezistencije. To znači da hronično povišen kortizol doslovno iscrpljuje sistem za regulaciju šećera u krvi. 

Stres i skok šećera u krvi: šta pokazuju istraživanja

Ne oslanjamo se samo na laboratorijske vrednosti hormona da kortizol podiže šećer u krvi – vezu između kortizola i šećera u krvi potvrđuju i testovi opterećenja.

Istraživanje koje je pratilo kortizolski odgovor i nivo šećera u krvi tokom različitih metaboličkih opterećenja (na primer, test opterećenja glukozom, psihološki stres) pokazalo je da je u slučaju psihosocijalnog stresa veličina kortizolskog odgovora bila povezana sa tim kako se šećer u krvi menja nakon unosa glukoze.

Zanimljivo je da se ova veza slabi ili nestaje kada je šećer u krvi već nizak (npr. na prazan stomak). To sugeriše da delovanje kortizola nije uvek identično: važno je koliko šećera već ima u „sistemu“ i kakvo opterećenje pogađa organizam.

U praksi to znači:

• Ako pod stresom unosite mnogo ugljenih hidrata, kortizol lakše „podiže“ vrednosti šećera u krvi
• Ako vam je nivo šećera već nizak, organizam može reagovati drugačije, jer je cilj u tom trenutku izbegavanje najnižih vrednosti

Kako kortizol utiče na šećer u krvi kod dijabetesa tipa 2

Šta se dešava kada neko već ima dijabetes tipa 2? Da li kortizol dodatno otežava situaciju?

Studije su pokazale zanimljiv obrazac kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2: oni kod kojih kortizol tokom dana nije pratio prirodan ritam (visok ujutru, nizak uveče) imali su više prosečne vrednosti šećera u krvi. Ova povezanost je u nekim nalazima opstajala čak i kada se uzme u obzir indeks telesne mase.

To ne znači da „kortizol izaziva dijabetes“, već da hronično narušen ritam kortizola (zbog hroničnog stresa, poremećaja sna ili drugih faktora) može biti povezan sa nepovoljnijim vrednostima šećera u krvi kod onih koji već imaju dijabetes.

Kada ovo povežemo sa zapažanjem da se kod ljudi sa insulinskom rezistencijom uočava jači odgovor kortizola tokom metaboličkog opterećenja, dobijamo sliku gde:

• Preopterećenost insulinskog sistema i
• Narušavanje kortizolskog sistema

pojačavaju jedno drugo i otežavaju održavanje ravnoteže šećera u krvi.

Kako se sve ovo manifestuje u svakodnevnom životu?

Ne morate znati napamet reči kao „glukoneogeneza“ ili „lipoliza“ da biste prepoznali uticaj kortizola na sebi. Možda su vam neke od ovih situacija poznate:

• U stresnim periodima (ispitni rok, predaja projekta, porodični problemi) češće žudite za slatkišima ili proizvodima od belog brašna
• Ako imate dijabetes, primećujete da su tokom emocionalnog opterećenja vrednosti šećera više „bez očiglednog razloga“, iako niste menjali način ishrane
• Ako imate insulinsku rezistenciju, na kraju napetog dana lakše vam pada energetski nivo, osećate drhtanje ili „glad za šećerom“

U pozadini može biti više faktora, ali se uloga kortizola, prema istraživanjima, može sažeti u tri ključne tačke:

1. Kortizol oslobađa više šećera iz jetre u krv, čime se nivo glukoze u krvi povećava
2. Slabi delovanje insulina, čak može direktno kočiti lučenje insulina (što je potvrđeno u studijama koje pokazuju vezu između višeg kortizola i slabije sekrecije insulina)
3. U stresnim situacijama, reakcija kortizola i šećera u krvi se preklapaju, pa stres u određenim okolnostima može pojačati porast šećera nakon opterećenja (na primer, nakon unosa ugljenih hidrata)

Inozitol Balans i Ašvaganda KSM-66: zašto je ova kombinacija savršena za regulaciju kortizola i nivoa šećera

Sada kada smo pojasnili veze između kortizola i šećera u krvi,sledeći korak je aktivna podrška vašem organizmu u upravljanju stresom i metaboličkom ravnotežom.

Upravo tu se pokazuje snaga kombinacije Biovital Inozitol Balans i Ašvaganda KSM-66. 

Ašvaganda KSM-66 pomaže da se smanji nivo kortizola i ublaži stresna reakcija organizma. Kada je kortizol niži, jetra izbacuje manje glukoze u krv, što znači stabilniji šećer tokom dana.

Inozitol Balans deluje na drugi ključni mehanizam — poboljšava osetljivost ćelija na insulin. To omogućava da se glukoza iz krvi efikasnije koristi, umesto da ostaje povišena i pravi energetske oscilacije.

Kombinovani pristup za najbolje rezultate:

• Ašvaganda deluje na izvor problema – smanjuje proizvodnju kortizola i pomaže u upravljanju stresom
• Inozitol podržava insulinsku osetljivost i pomaže da se ublaže negativni efekti koje kortizol ima na metabolizam glukoze

Rezultat je stabilniji šećer u krvi, manje žudnje za slatkim i bolja energija, čak i u stresnim periodima.

Napomena: Ovaj članak ne zamenjuje lekarski pregled ili terapiju. Ako imaš dijabetes, insulinsku rezistenciju ili hormonski poremećaj, obavezno se konsultuj sa endokrinologom, dijabetologom ili nutricionistom.