Zdravlje zglobova: kako život utiče na hrskavicu

Bol u zglobovima, habanje hrskavice, artritis – problemi koji se najčešće pripisuju starenju ili prevelikom opterećenju. Ali šta ako je uzrok dublji? Šta ako ono što jedemo, kako spavamo i kako upravljamo stresom ima veći uticaj na zdravlje zglobova nego što mislimo?

Hrskavica: tkivo koje se menja

Hrskavica se ne troši samo zato što starimo, niti propada ravnomerno kako se nekada verovalo. To je živo tkivo koje se stalno prilagođava i reaguje na sve što se dešava u našem telu. Ishrana, hormoni, nivo glukoze u krvi, kvalitet sna, stres, stanje crevne mikroflore, pa čak i način na koji se krećemo – sve to oblikuje zdravlje naših zglobova.

Hrskavica je svojevrsni „senzor“ životnog stila i njen kvalitet direktno odražava naš svakodnevni režim.

Problem visokog šećera

Visok nivo šećera u krvi je jedan od najvećih neprijatelja hrskavice. Kada je šećer često ili trajno visok – zbog insulinske rezistencije, prediabetesa, čestog grickanja ili rafinisanih ugljenih hidrata – dolazi do procesa glikacije.

Molekuli šećera se vezuju za proteine i stvaraju štetne spojeve koji oštećuju kolagen, glavni građevni materijal hrskavice. Kolagen postaje krut, lomljiv i manje elastičan.

Rezultat: hrskavica gubi sposobnost da apsorbuje udarce, postaje osetljiva na povrede, regeneracija se usporava, a upala raste. To se posle godina manifestuje kao habanje hrskavice.

Insulin i hrskavica

Drugi ključni faktor je uticaj insulina. Malo ko zna da su ćelije hrskavice zavisne od insulina – one su osetljive na to kako se menja nivo insulina. Ako je insulin hronično visok – što je danas veoma česta pojava, često čak i kada je nivo šećera naizgled normalan – funkcionisanje ćelija hrskavice se menja.

Sposobnost zadržavanja vode opada, usporeno je preuzimanje hranljivih materija, smanjuje se proizvodnja proteoglikana. Upalni procesi se lakše aktiviraju. Hrskavica tada ne gradi, već preživljava, što dugoročno vodi do pogoršanja kvaliteta.

Insulinska rezistencija nije problem samo za metabolizam – direktno utiče i na vezivna tkiva. Hrskavica tada ne dobija signal da može da gradi, jer hormonsko okruženje to ne omogućava.

Kolagen kao temelj kvalitetne hrskavice

Više od polovine hrskavice čini kolagen. Bez kvalitetnog kolagena, nema ni kvalitetne hrskavice.

U modernoj ishrani, međutim, jedva da postoje namirnice koje su pravi izvor kolagena. Većina ljudi jede mišićno meso, čiji se aminokiselinski sastav potpuno razlikuje od onoga što je potrebno vezivnim tkivima. U tradicionalnoj ishrani bile su prirodne supa od kostiju, koža, žilavi delovi, hrskavice, meso bogato kolagenom – danas ih gotovo nema.

Zbog toga telo proizvodi kolagen lošijeg kvaliteta, sa manje glicina i prolina. To direktno utiče na elastičnost i otpornost hrskavice.

Hronična upala

Niska, hronična upala je još jedan faktor koji tiho oštećuje hrskavicu. Previše rafinisanih ugljenih hidrata, omega-6 masnih kiselina, industrijske hrane, premalo omega-3, stres, loš san i narušena crevna mikroflora stvaraju upalno okruženje.

Upala je neprijatelj hrskavice: u upalnom okruženju ćelije hrskavice prelaze u režim razgradnje, a procesi izgradnje se potiskuju. Zato kod mnogih ljudi stanje hrskavice počinje da se poboljšava kada ishrana postane antiinflamatorna: više proteina, manje šećera, više omega-3, više kolagena, više povrća, bolja crevna flora, manje aditiva.

Pokret: neophodan, ali kontrolisan

S jedne strane, hrskavici je potrebno opterećenje da bi ostala vitalna: bez kretanja tkivo se stanjuje, jer mehanizam preuzimanja hranljivih materija funkcioniše samo u ciklusu opterećenja i opuštanja. Hrskavica se obnavlja kada dođe pod pritisak, a zatim se oslobodi – tada ulaze voda, kiseonik i hranljive materije. Ako neko ne vežba, hrskavica se razgrađuje.

S druge strane, međutim, prekomerno ili nepravilno opterećenje mogu dovesti do mikropovreda. Razlika nije u količini opterećenja, već u kvalitetu. Dobro izgrađeno, kontrolisano, ritmično kretanje stimuliše stvaranje hrskavice; loša tehnika, neravnomerno opterećenje ili prevelika telesna masa mogu biti štetni, posebno kada su prisutni upala ili metabolički poremećaj.

Zaključak: Hrskavica kao ogledalo životnog stila

Sve što smo naveli pokazuje jedno važno pravilo: hrskavica ne propada sama od sebe. Njeno stanje direktno zavisi od našeg života – ishrane, stresa, sna, hormonske ravnoteže, upale i pokreta.

Dobra vest je da promenom životnih navika možemo uticati na njeno zdravlje. Stabilan nivo glukoze, normalan insulin, kvalitetan kolagen u ishrani, antiinflamatorni režim, zdrava crevna mikroflora i pravilna fizička aktivnost – sve to omogućava hrskavici da bude snažna i elastična dugo vremena.