Simptomi i dijagnostifikovanje osteoporoze

Najznačajniji simptomi osteoporoze su česti prelomi kostiju i na najmanji pritisak (deformitet pršljenova, prelom zglobova i kuka). Na žalost, veoma često se gubitak kostiju primeti samo nakon preloma vrata butne kosti. Kako je u ovakvim slučajevima potpuno izlečenje izuzetno retko, najčešće dolazi do deformisanja skeleta, smanjenja visine i udubljenja grudne kosti. Zbog deformisanja pršljenova se veoma često pojavljuje ischias. Sve bolesti kostiju karakteriše prisutnost velikih bolova, koji čine život obolele osobe nepodnošljivim. Napredni stadijum osteoporoze (naročito osteoporoza kičme) u potpunosti menja oblik tela: smanjuje se visina tela, menja se oblik pršljenova, kičma se deformiše, a prostor između karlice i rebara od 3 prsta se sužava ili potpuno nestaje. Kod postmenopauzalne osteoporoze se veoma često pojavljuje prelom zglobova i deformiteti pršljenova, dok su za senilnu osteoporozu najkarakterističniji prelomi u predelu kuka (prelom vrata butne kosti).

Dijagnostifikovanje osteoporoze:

Dijagnoza osteporoze se postavlja merenjem gustine kostiju i osteodenzitometrijskim merenjem. Gustina kostiju se meri na mestima, koja su najviše sklona prelomima (vrat butne kosti, pršljenovi na predelu karlice, zglobovima). Na mestima gde je gustina kostiju manja, apsorbuje se manja količina energije. Optimalna masa kostiju se određuje statističkim metodama. Svako odstupanje od ovih vrednosti predstavlja rizik za prelom kostiju. Rengenski snimak: Kompresivni prelomi pršljenova su veoma lako prepoznatljivi i na rengenskim snimcima. Ovakvi prelomi dovode do menjanja oblika pršljenova (koji postaju klinasti) i pojačavanja krivine kičme. Laboratorijska ispitivanja krvi i mokraće: prvenstveno se koriste u dijagnostifikovanju poremećaja u metabolizmu kostiju za isključenje mogućnosti postojanja sekundarne osteoporoze. Efikasnost raznih terapija se određuje merenjem nivoa osteokalcina u serumu, što daje informaciju o brzini stvaranja kostiju.

Simptomatologija osteoporoze:

Tok bolesti je različita od osobe do osobe. Najsrećnija je ona situacija kada lečenje klimaksa započinje istovremeno sa pojavom izostanka krvarenja. U ovakvim slučajevima se značajan gubitak kostiju javlja veoma kasno, u dubokoj starosti. Međutim, važno je naglasiti da prelomi kostiju u dubokoj starosti mogu biti veoma opasni, a mogu imati i smrtni ishod (prelom butne kosti dovodi do smrti u više od 50% slučajeva). U ovakvim slučajevima smrt najčešće nastupa, zbog tromboembolije, zapaljenja pluća, sepse nastalog zbog dugotrajne vezanosti za krevet.

Lečenje osteoporoze:

Lečenje sa lekovima: Prema kliničkim ispitivanjima u poboljšavanju kvaliteta mase kostiju veoma su korisni flavonidi i bifosfonati (sprečavaju rad osteoklasta i time smanjuju rizik od preloma kostiju). Primena selektivnog modulatora receptora estrogena. Ovi modulatori receptora utiču na metabolizam lipida na sličan način kao što to radi estrogen, ali ne utiču na receptore estrogena u dojkama i tkivu materice. Zbog toga se i nazivaju selektivnim receptorima. Estrogen sprečava razgradnju kostiju, tako što deluje na osteoklaste, a progesteron stimuliše osteoblaste. Zbog ovakvog dejstva estrogena i progesterona oni se veoma često primenjuju u vidu hormonske terapije. Uprkos tome što estrogen sprečava razgradnju kostiju, ne preporučuje se za lečenje osteoporoze u zrelom dobu života, jer može da poveća rizik od nastanka bolesti srca i krvnih sudova i raka dojke. Terapija se može vršiti i unosom kalcitonina (stvara se u pankreasu), koji utiče na metabolizam kalcijuma, i dovodi do sprečavanja rada osteoklasta preko tireoidnog hormona. Na žalost kalcitonin veoma brzo gubi svoju efikasnost (za 2-3 godine), pa se može koristiti samo u specifičnim indikovanim situacijama. 

Fizikalna terapija: Fizikalna terapija smanjuje bol, sprečava nastanak ili ublažava simptome već postojećih problema sa kostima. Njegova efikasnost zavisi od istrajnosti bolesnika, jer se prvi rezultati mogu videti samo nakon izvesnog vremena. Za ublažavanje opšteg bola i bola u mišićima se može koristiti i elektroterapija, terapija ledom i masaža.

Unos dodatne količine vitamina i mineralnih materija:

Kako su za normalnu apsorbciju i ugradnju kalcijuma u kosti neophodni vitamini K i D, veoma je važno da se u ishranu uvrsti što više povrća (sadrži vitamin K) i da se provodi dovoljno vremena na Suncu (stvaranje vitamina D). Obezbeđivanjem odgovarajuće količine ovih vitamina se može sprečiti nastanak i smanjiti težina već postojeće osteoporoze. Povećan unos kalcijuma i vitamina D izuzetno je važan i neophodan tokom perioda rasta, u starijem životnom dobu, pa i kod žena u trudnoći, tokom dojenja, pre- i menopauzi.