Nastanak, dijagnoza i lečenje visokog holesterola
Pod uticajem raznih faktora ljudi savremenog doba postaju sve skloniji prema tkz. civilizacijskim oboljenjima. Među ove bolesti spada i hiperholesterolemija (povećani nivo holesterola u krvi). Holesterol je materija, koja je veoma slična mastima. Ima važnu ulogu u organizmu, jer ga snabdeva sa energijom, služi kao hranjiva materija za izgradnju i normalno funkcionisanje pojedinih ćelija, a važan je sastojak žučne kiseline, pojedinih hormona i vitamina. U slučaju da se pojavi trajno povećani nivo holesterola u krvi, ona vremenom dovodi do arterioskleroze i do nastanka problema sa srcem i krvnim sudovima. Holesterol se unosi u organizam putem hrane ili se sintetiše u organizmu. Kroz krv ga prenose belančevine i u zavisnosti od vrste belančevine za koju se vezuju mogu se razlikovati HDL i LDL podtipovi.
HDL („dobar holesterol“) ima zaštitnu ulogu, jer za sebe vezuje nepotrebne masti i prenosi ih do jetre. Takođe je važno naglasiti da sadrži i antioksidante. Za razliku od HDL-a, LDL („loš holesterol“) se taloži u krvnim sudovima pri čemu smanjuje njihov prečnik i otežava ili potpuno sprečava protok krvi kroz te krvne sudove, čime povećava rizik od infarkta srca ili mozga. U idealnim situacijama (kod pacijenata bez simptoma i sa smanjenim rizikom), ukupna količina holesterola iznosi 5,2 mmol/l, od koga HDL čini 0,9 mmol/l, a LDL 2,6 mmol/l.
Tri najčešća uzroka nastanka visokog nivoa holesterola u organizmu su sledeći: genetska predispozicija, bolesti metabolizma i nepravilna ishrana. Poremećaj ravnoteže između dobrog i lošeg holesterola se može popraviti sa redovnim vežbanjem (3-4 puta u trajanju od najmanje 30 minuta) u kombinaciji sa adekvatnom dijetom. Tokom trajanja dijete treba strogo voditi računa o smanjenom unosu namirnica životinjskog porekla, dok se ovo ne odnosi na unos namirnica biljnog porekla (preporučuje se unos što više vlakana, povrća i voća)konzumiranje mesa živine, telećeg mesa, pastrmke, lososa i lešnika takođe deluje povoljno na smanjenje holesterola. Mala količina alkohola deluje povoljno na organizam, jer povećava nivo HDL holestrola. Grickalice treba strogo izbegavati. Umesto belog brašna treba koristiti integralno brašno, a od mlečnih proizvoda one sa malo masti, takođe treba izbegavati konzumiranje jetre, koštane srži, iznutrice, kožicu živinskog i svinjskog mesa, slaninu, puter, pavlaku i žumance. Za vreme dijete, dnevni unos holestrola treba da bude ispod 200mg. Unos dovoljne količine tečnosti je takođe bitan (2-2,5l vode u toku dana). O neophodnosti dijete, njegovom trajanju i režimu ishrane je potrebno konsultovati se sa lekarem, koji u slučaju potrebe dijetu može dopuniti i sa potrebnim lekovima. Za održavanje normalnog nivoa holesterola je veoma važna zdrava ishrana, ali nikako se ne smeju zaboraviti ni faktori, koji pojačavaju sklonost organizma ka razvoju visokog nivoa holesterola. Pušenje, stres, nedostatak dovoljne aktivnosti, gojaznost, menopauza, pojedini hormonski poremećaji ili čak i konzumiranje pojedinih lekova mogu povećavati rizik za nastanka visokog nivoa holestrola.
Pozitivno dejstvo lekovitih biljaka doprinosi snižavanju holesterola : to su biljke sikavica ( silimarin), artičoka, crvena detelina..
