Nazovite me
Imate pitanja? Ostavite nam ime i broj telefona i mi ćemo Vas nazvati.

Simptomi i lečenje hiperholesterolemije

2016. 05. 06.
  • Šta je hiperholesterolemija?
  • Pojava hiperholesterolemije
  • Uzroci hiperholesterolemije
  • Simptomi hiperholesterolemije
  • Lečenje hiperholesterolemije
  • Šanse za oporavak od hiperholesterolemije
  • Prevencija hiperholesterolemije
  • Korisni saveti

Povećanje tzv. lošeg LDL holesterola često je oboljenje modernog doba

 

Šta je hiperholesterolemija?

Povećanje nivoa holesterola nastaje zbog poremećaja metabolizma masti. Spoj masti i belančevina (lipoproteina) u krvnoj plazmi se sastoji od masti (lipida) i delova belančevina (apolipoprotein), koji imaju sposobnost vezivanja za masti. Masti se sastoje od holesterola, triglicerida i fosfolipida. Postoji više tipova holesterola, ali najpoznatiji su LDL i HDL, koji imaju sasvim suprotne funkcije u organizmu. LDL holesterol vrši dopremanje holesterola u zidove krvnih sudova, gde se oni vrmenom natalože i dovode do nastanka arterioskleroze. HDL holesterol vrši skupljanje deponovanog holesterola iz cirkulacije i prenosi ih u jetru. Visok nivo LDL holesterola deluje veoma nepovoljno na organizam, jer zbog arterioskleroze dovodi do bolesti srca i krvnih sudova, ali može imati i smrtne ishode. Kako HDL holesterol ima povoljan efekat, pogodno je da u organizmu postoji što više ovog holesterola, a što manje LDL holesterola.

Povećanje nivoa LDL holesterola se najčešće javlja zajedno sa povećanjem nivoa triglicerida, ali se veoma često javlja i u sklopu tkz. metaboličkog sindroma (grupa karakterističnih hroničnih metaboličkih procesa u pratnji raznih simptoma). Simptomi metaboličkog sindroma se manifestuju u vidu pojave gojaznosti u predelu stomaka, smanjene tolerancije na ugljene hidrate i povećanog krvnog pritiska. Što se tiče normalnih vrednosti nivoa masti u krvi, dozvoljene vrednosti se razlikuju od laboratorije do laboratorije.

Uopšteno se može reći da su gornje granice holesterola kod zdravih osoba 5,2 mmol/l. Vrednosti iznad ovih, još uvek ne zahtevaju primenu medikamentozne terapije. Kao prvi korak za smanjenje povišenog nivoa je svakako promena načina ishrane, a to je izuzetno važna i u situacijama kada je primena medikamenata neophodna.

 

Pojava hiperholesterolemije

U razvijenim zapadnim zemljama, među starijima od 40 godina, kod svakog drugog čoveka je primećen povećani nivo holesterola.

 

Uzroci hiperholesterolemije

Razlikuju se 3 grupe uzroka povećanog nivoa masti u krvi.

  1.  Oblik, koji nastaje usled preteranog opterećenja organizma sa mastima:

    Obično podrazumeva sitna odstupanja od normalnih vrednosti, a nastaje zbog nepravilne ishrane i neadekvatnog načina života. Do povećanog nivoa triglicerida dovodi konzumiranje veće količine alkohola ili kalorične hrane, a hiperholesterolemija nastaje zbog unosa zasićenih masti (masti životinjskog porekla) ili kao rezultat ishrane bogate sa jajima (1 jaje sadrži 270mg holesterola, koji skoro u potpunosti zadovoljava ukupnu dnevnu potrebu od 300mg). Jedan od paradoksa je povećani nivo LDL holesterola kod anoreksije.

  2. Poremećaj metabolizma masti nastao kao posledica raznih oboljenja ili uzimanja lekova:

    Neadekvatno lečena šećerna bolest, gojaznost, alkoholizam, poremećaj rada bubrega dovode do povećanog nivoa masti, a prvenstveno triglicerida u krvi. Pojedini poremećaji sa bubrezima (nephrosis syndroma), štitna žlezda (hypothyreosis), poremećaj rada žuči, takođe dovode do povećanja nivoa holesterola. Od lekova preparati sa glukokortikoidima, ciklosporinom i thiazidom su oni, koji utiču na povećanje nivoa LDL holesterola.

  3. Urođeni poremećaji metabolizma masti:

    Postoji 7 tipova urođenih poremećaja metabolizma masti, od kojih je najučestaliji tkz. familijarna hiperholesterolemija, koja podrazumeva nasleđivanje više gena. Pored naslednih faktora na težinu samog oboljenja deluju i razni spoljašnji faktori (način života, faktori sredine).

 

Simptomi hiperholesterolemije

Povećanje nivoa holesterola u krvi i sam po sebi je jednoznačan znak  hiperholesterolemije, što može prouzrokovati i druge veoma izražajne simptome, kao što su:

-promene na koži: najučestalija je xanthelasma (ispupčene žute promene na koži kapaka očiju), ali može se pojaviti i xantoma (pretežno se javlja na tetivi: Ahilova tetiva, tetiva za pokretanje prstiju ruke), xantoma planaris (između prstiju),  xantoma tuberosum (koleno, lakat)

- ateroskleroza: nastaje zbog povećanja nivoa VLDL i LDL holesterola i smanjenja HDL holesterola i najčešće obuhvata krvne sudove u predelu mozga (stroke, infarkt mozga), srca (angina, infarkt) i periferne arterije (klaudikacija, vazokonstrikcija u ekstremitetima).

Lečenje hiperholesterolemije:

  • Promena loših navika ishrane i promena načina života
    • Primena dijete za smanjenje holesterola: pre svega obuhvata ishranu sa smanom količinom masti (manje od 30% od unete količine hrane)
    • Povećanje količine nezasićenih masti
    • Količina holesterola ne sme da prevaziđe 300mg/dan
    • Primena dijeta za normalizovanje telesne težine - količina unetih kalorija treba da bude manja (otprilike 1500 Kcal/dan), sve dok pacijent ne dostigne idealnu telesnu težinu
    • Konzumiranje biljnih vlakana
    • Konzumiranje što više morskih riba, jer su bogate omega 3 masnim kiselinama
  • Eliminacija osnovne bolesti kod sekundarnog oblika
  • Redovna sportska aktivnost: nedeljno 4-5 puta u trajanju od 20-30 minuta. Preporučuje se plivanje, trčanje, vožnja bicikla ili brza šetnja
  • Ostavljanje pušenja
  • Terapija sa lekovima: u slučaju hiperholesterolemije se koriste statini, a kod hipertrigliceridemije fibrati. Ako nivo triglicerida ostane visok i pored primene statina, terapija se dopunjuje sa fibratima

Osobe obolele od hiperholesterolemije se mogu uvrstiti u tri kategorije:

  • Rizični bolesnici i teško rizični bolesnici, kod kojih je prisutno oboljenje srca i krvnih sudova i barem jedan od sledećih bolesti: dijabetes, zavisnost od pušenja, grupa simptoma karakterističnih za metaboličke bolesti, akutno zapaljenje koronarne arterije
  • Srednje rizični bolesnici
  • Malo rizični bolesnici

Medikamentozna terapija se primenjuje u slučaj da se ne uočavaju nikakva poboljšanja ni nakon promene načina života. Medikamentoznu terapiju treba započeti u slučaju da vrednost nivoa masti u krvi prevazilazi sledeće granice:

 

 

Ukupna vrednost holesterola

LDL holesterol

Trigliceridi

HDL holesterol

Veoma veliki rizik

6,5

4,1

4,5

1,3

Veliki rizik sa bolestima krvnih sudova

5,2

3,4

2,3

1,3

Veliki rizik bez bolesti krvnih sudova

5

3

2,3

1,3

Srednji rizik

4,5

2,5

1,7

1,3

Mali rizik

3,5

1,8

1,7

1,3

 

Statini (Inhibitori reduktaze hidroximetil-glutaril-CoA):

Sprečavaju stvaranje enzima u jetri, koji su zaslužani za stvaranje holesterola. Spadaju među najefikasnija sredstva za smanjenje nivoa LDL holesterola (atorvastatin, fluvastatin, lovastatin, pravastatin, simvastatin, rosuvastatin.)

Neželjenja dejstva: najčešće prouzrokuje probleme sa varenjem i nervnim sistemom (glavobolja, nesanica, pomućenje vida, vrtoglavica, psihički problemi), a javljaju se i alergijske reakcije, osip po koži, osetljivost na svetlost, opadanje kose, hepatitis, bolovi u želucu, zapaljenje mišića, problemi sa mišićima (myopathia, myositis), sušenje usta, loši laboratorijski nalazi (povećanje kreatin phosphokinaze (CPK) i nivoa  transaminaza).

U cilju sprečavanja pogoršanja stanja i nastanka ozbiljnijih posledica potrebna je redovna kontrola.

Kontraindikacija: bolesti jetre i mišića, trudnoća, dojenje, kombinacija statina i fibrata često prouzrokuje ozbiljne probleme sa mišićima (myositis syndroma)

Fibrati:

Imaju veoma mnogostruko dejstvo: stimulišu razgradnju lipoproteina bogatih trigliceridima tj. povećavaju nivo HDL holesterola.

Neželjena dejstva: problemi sa želucem i crevima, opadanje kose, problemi sa potencijom, problemi sa mišićima (myopathia, myositis-syndroma), sklonost prema stvaranju kamena u žuči, alergijska reakcija se veoma retko pojavljuje.

Kontraindikacija: bubrežna insuficijencija, bolest jetre, kamen u žuči, trudnoća i dojenje

Voskovi za vezivanje žučne kiseline:

Služe za vezivanje žučne kiseline u tankom crevu, što omogućava jetri da iskoristi više LDL holesterola smanjujući tako njegov nivo u krvi.

Najčešće se koriste zajedno sa statinima, ali zbog neželjenih dejstava na organe za varenje se samo veoma retko preporučuju.

Probucol: takođe utiče na vezivanje i pražnjenje žučne kiseline, čime smanjuje nivo LDL holesterola za 20%, ali nepovoljno utiče na HDL holesterol.

Nikotinska kiselina: Sprečava razgradnju masti u masnim ćelijama. Prvenstveno deluje na smanjenje triglicerida.

Riblje ulje (omega 3 masne kiseline)

Ezetimib:

Sprečava apsorbciju holesterola iz tankih creva tako da pri tome ne utiče na apsorbciju drugih materija, kao što je to slučaj kod voskova za vezivanje žučne kiseline.

Kod terapije hiperholesterolemije je najvažnije prvo početi sa statinom, koji se može dopuniti sa ezetimibom, a ako se nivo triglicerida ne normalizuje, eventualno se može koristiti i fibrat i nikotinska kiselina.

 

Šanse za oporavak od hiperholesterolemije

  • Dijetom se može posteći smanjenje ukupnog nivoa holestrola za 5-10%, a nivo triglicerida se na ovakav način može smanjiti za mnogo više.
  • Uz pomoć statina se može postići smanjenje nivoa LDL holesterola za 50%, a maksimalno smanjenje može biti do 70%. Povećavanjem doze se postižu bolji rezultati.
  • Fibratorima se nivo LDL holesterola smanjuje za 15-20%

 

Prevencija hiperholesterolemije

  • Ishrana
    • svakodnevno konzumiranje voća, povrća (5x/dan),
    • konzumiranje proizvoda od integralnog brašna (6x/dan)
    • konzumiranje mleka i mlečnih proizvoda sa malo masti, mesa bez masti i orašastog voća (50g/dan),
    • konzumiranje mahunarki nekoliko puta u toku nedelje (2x/nedeljno),
    • konzumiranje morske ribe (2x/nedeljno),
    • umesto masti životinjskog porekla koristiti masti biljnog porekla
    • umerena upotreba alkohola (dozvoljena količina za žene je 1 jedinica, a za muškarce 2 jedinice),
    • izbegavanje previše slanih namirnica,
    • ishranu treba promeniti na mediteransku
  • Fizička aktivnost:

Preporučuje se redovna fizička aktivnost (5-7 puta nedeljno u trajanju od 30-60 minuta), koja obuhvata šetnju, pešačenje (sa brzinom od 4-5km/h). Intenzivnijim vežbanjem se povećava dejstvo, ali se kod žena iznad 40 i kod muškaraca iznad 50 godina, pre započinjanja bilo kakvih vežbi, potrebno je konsultovati lekara.

  • Ostavljanje pušenja: Važno je znati da pušenje pojačava dejstvo već postojećih rizičnih faktora. Ostavljanje pušenja smanjuje učestalost oboljenja srca i krvnih sudova, kao i stepen smrtnosti, već za godinu dana.
  • Eliminisanje osnovne bolesti kod sekundarne forme
  • Tretiranje ostalih rizičnih faktor
  • Redovna fizička aktivnost

 

Korisni saveti

  • Svako smanjenje holesterola, podrazumeva smanjenje rizika od oboljenja koronarnih krvnih sudova za 2%
  • Prilikom primene statina, smanjenjem nivoa holesterola se smanjuje i stepen pojave srčanih oboljenja i oboljenja krvnih sudova, kao i stepen smrtnosti.
  • Za dobijanje validnih rezultata, pre uzimanja krvi za određivanje nivoa triglicerida, ne sme se jesti 12h.
  • Atherogen index = ukupan nivo holesterola / (HDL-holesterol - ukupan nivo holesterola): ciljna vrednost: 4

holesterol, hiperholesterolemija, loš holesterol, kurkuma snižava holesterol

Koristimo kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa, pružanje funkcija društvenih medija i analiziranje saobraćaja. Više informacija klikom na dugme "Prikaži detalje".
Koristimo kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa, pružanje funkcija društvenih medija i analiziranje saobraćaja. Više informacija klikom na dugme "Prikaži detalje".