Šta je hiperholesterolemija? Povećanje nivoa holesterola nastaje zbog poremećaja metabolizma masti. Spoj masti i belančevina (lipoproteina) u krvnoj plazmi se sastoji od masti (lipida) i delova belančevina (apolipoprotein), koji imaju sposobnost vezivanja za masti. Masti se sastoje od holesterola, triglicerida i fosfolipida. Postoji više tipova holesterola, ali najpoznatiji su LDL i HDL, koji imaju sasvim suprotne funkcije u organizmu. LDL holesterol vrši dopremanje holesterola u zidove krvnih sudova, gde se oni vrmenom natalože i dovode do nastanka arterioskleroze. HDL holesterol vrši skupljanje deponovanog holesterola iz cirkulacije i prenosi ih u jetru. Visok nivo LDL holesterola deluje veoma nepovoljno na organizam, jer zbog arterioskleroze dovodi do bolesti srca i krvnih sudova, ali može imati i smrtne ishode. Kako HDL holesterol ima povoljan efekat, pogodno je da u organizmu postoji što više ovog holesterola, a što manje LDL holesterola. Povećanje nivoa LDL holesterola se najčešće javlja zajedno sa povećanjem nivoa triglicerida, ali se veoma često javlja i u sklopu tkz. metaboličkog sindroma (grupa karakterističnih hroničnih metaboličkih procesa u pratnji raznih simptoma). Simptomi metaboličkog sindroma se manifestuju u vidu pojave gojaznosti u predelu stomaka, smanjene tolerancije na ugljene hidrate i povećanog krvnog pritiska. Što se tiče normalnih vrednosti nivoa masti u krvi, dozvoljene vrednosti se razlikuju od laboratorije do laboratorije. Uopšteno se može reći da su gornje granice holesterola kod zdravih osoba 5,2 mmol/l. Vrednosti iznad ovih, još uvek ne zahtevaju primenu medikamentozne terapije. Kao prvi korak za smanjenje povišenog nivoa je svakako promena načina ishrane, a to je izuzetno važna i u situacijama kada je primena medikamenata neophodna. Razlikuju se 3 grupe uzroka povećanog nivoa masti u krvi :
Obično podrazumeva sitna odstupanja od normalnih vrednosti, a nastaje zbog nepravilne ishrane i neadekvatnog načina života. Do povećanog nivoa triglicerida dovodi konzumiranje veće količine alkohola ili kalorične hrane, a hiperholesterolemija nastaje zbog unosa zasićenih masti (masti životinjskog porekla) ili kao rezultat ishrane bogate sa jajima (1 jaje sadrži 270mg holesterola, koji skoro u potpunosti zadovoljava ukupnu dnevnu potrebu od 300mg). Jedan od paradoksa je povećani nivo LDL holesterola kod anoreksije.
Neadekvatno lečena šećerna bolest, gojaznost, alkoholizam, poremećaj rada bubrega dovode do povećanog nivoa masti, a prvenstveno triglicerida u krvi. Pojedini poremećaji sa bubrezima (nephrosis syndroma), štitna žlezda (hypothyreosis), poremećaj rada žuči, takođe dovode do povećanja nivoa holesterola. Od lekova preparati sa glukokortikoidima, ciklosporinom i thiazidom su oni, koji utiču na povećanje nivoa LDL holesterola.
Postoji 7 tipova urođenih poremećaja metabolizma masti, od kojih je najučestaliji tkz. familijarna hiperholesterolemija, koja podrazumeva nasleđivanje više gena. Pored naslednih faktora na težinu samog oboljenja deluju i razni spoljašnji faktori (način života, faktori sredine). Povećanje nivoa holesterola u krvi i sam po sebi je jednoznačan znak hiperholesterolemije, što može prouzrokovati i druge veoma izražajne simptome, kao što su: -promene na koži: najučestalija je xanthelasma (ispupčene žute promene na koži kapaka očiju), ali može se pojaviti i xantoma (pretežno se javlja na tetivi: Ahilova tetiva, tetiva za pokretanje prstiju ruke), xantoma planaris (između prstiju), xantoma tuberosum (koleno, lakat) - ateroskleroza: nastaje zbog povećanja nivoa VLDL i LDL holesterola i smanjenja HDL holesterola i najčešće obuhvata krvne sudove u predelu mozga (stroke, infarkt mozga), srca (angina, infarkt) i periferne arterije (klaudikacija, vazokonstrikcija u ekstremitetima).
Lečenje hiperholesterolemije:
