Nazovite me
Imate pitanja? Ostavite nam ime i broj telefona i mi ćemo Vas nazvati.

Prevencija i lečenje osteoporoze uz pomoć ishrane

2016. 05. 06.

Prevencija i lečenje osteoporoze uz pomoć ishrane

Svaki dan moramo da radimo na tome da dopremo do što veće koštane mase našeg organizma i da ga očuvamo što duže. Sa prevencijom treba započeti još u detinstvu, a najlakši način toga je primena adekvatne ishrane i redovno kretanje.

Osteoporoza je nepovratni proces, što znači da se u ovom slučaju stanje koštane mase zahvaćenih kostiju može povratiti u svega 5%. U cilju prevencije je veoma važno da se dopre do što veće mase kostiju i da se očuva njihovo zdravlje. Sa prevencijom treba početi još u detinjstvu, a najlakši način je uz pomoć pravilne ishrane i redovnog kretanja.

Kod ishrane treba obratiti pažnju na tri stvari: snabdevanje organizma sa odgovarajućom količinom kalcijuma i vitamina D i dostizanje ili održavanje optimalne telesne težine.

 

Nadoknada kalcijuma u praksi

Zašto da upotrebljavamo kozje mleko?

Znaci koji ukazuju na nedostatak kalcijuma

5 zabluda o kafi

Kalcijum

Dnevna potreba kalcijuma je različita u određenom periodu života. Uopštena preporučena dnevna doza je 500-600mg, ali kod nekih posebnih stanja (trudnoća, dojenje, genetski mala masa kostiju itd.) ovu dozu treba povećati na 1000-1500 mg. Npr.dnevna potreba kalcijuma za ženu od 30 godina od 600-800 mg je dovoljna za prevenciju eventualnog nastanka osteoporoze u kasnijem životnom periodu.

Na žalost prema uopštenim procenama navike ishrane savremenog čoveka ustanovljeno je da oni unose svega 500-600 mg kalcijuma dnevno u svoj organizam. Nedovoljna količina kalcijuma, naročito kod žena, u kasnijem periodu njihovog života prouzrokuje brojne probleme sa kostima, pa i osteoporozu. Posledice nedovoljne količine kalcijuma su kod njih najviše izražene tokom menopauze i kod napredne osteoporoze. U ovakvim slučajevima se dnevni unos takođe mora povećati na 1000-1200mg. Uprkos postojanju raznih veštačkih proizvoda koji sadrže kalcijum, najbolje ga je unositi u vidu raznih namirnica.

Mlečni proizvodi su veoma značajni izvori kalcijuma: u 1l mleka se nalazi 1200 mg kalcijuma, što je dovoljno za nadoknadu dnevne potrebe kalcijuma. Tvrdi sirevi i pojedino povrće: brokoli, kupus, zatim mineralne vode bogate kalcijumom (sadržaj kalcijuma treba da bude najmanje 150mg/l) takođe imaju kalcijuma u sebi. Lešnik i drugo orašasto voće je takođe važan izvor kalcijuma.

Limunska kiselina prisutna u citrusima stimuliše apsorbciju kalcijuma, dok oksalna kiselina prisutna u kiseljaku, španaću, kakau i čokoladi ima potpuno suprotan efekat. Dobro je poznato da kofein i kuhinjska so stimulišu mokrenje, pa samim tim i izbacivanje kalcijuma iz organizma.

Namirnice bogate kalcijumom i suplemente kalcijuma je preporučljivo unositi u organizam u poslepodnevnim ili večernjim satima. Razlog toga je to što se kalcijum lakše ugrađuje u kosti u ovim periodima. Prekomerno unošenje kalcijuma može dovesti do stvaranja kamena u bubregu i nemogućnosti apsorbcije mineralnih materija. Zbog toga je veoma važna umerenost.

Mineralne materije

Za održavanje normalnog odnosa mineralnih materija u organizmu su neophodne magnezijum, bakar, mangan i štroncijum u odgovarajućim razmerama. Nedostatak bakra dovodi do smanjenja kvantiteta i kvaliteta kostiju. Dnevna potreba bakra jednog odraslog čoveka je 1,4 mg. Dnevna potreba magnezijuma je 350-600 mg, jer se 70% ukupne količine magnezijuma organizma nalazi u kostima. Dakle, mangan (izvor je integralno brašno) je pretežno koncentrisan u kostima, a njegov nedostatak dovodi do osteoporoze. Štroncijum je elemenat, koji takođe utiče na kvalitet kostiju, a dnevna potreba je 15mg. Fosfor je gradivni elemenat kostiju. Prevelike količine fosfora sprečavaju apsorbciju kalcijuma u kosti (idealni odnos unetog kalcijuma i fosfora je 1:1). Na žalost moderan čovek unosi previše fosfora u svoj organizam putem ishrane. Namirnice, koje u sebi sadrže veliki procenat fosfora su: gazirana pića, topljeni sir, iznutrice, namirnice koje u sebi sadrže fosfate.

Kostima je potreban vitamin D

Vitamin D učestvuje u ugrađivanju kalcijuma u kosti. U slučaju smanjene količine ovog vitamina, nadoknada kalcijuma će biti manje efikasna, jer je on neophodan za aktivnu apsorbciju kalcijuma. Vrši regulisanje nivoa kalcijuma u krvi sa kalciotropnim hormonima (parathormon i kalcitonin). Njegov aktivni oblik smanjuje zadržavanje kalcijuma u bubrezima i u normalnim koncentracijama pomaže u ugradnji mineralnih materija u kosti.

D vitamin se može uneti u organizam putem ishrane, ali ga organizam čoveka može sitetisati i pod dejstvom UV zračenja. Iako je samo za mali broj namirnica karakteristična visoka sadržina ovog vitamina, on se može pronaći u mleku, žumancetu, džigerici. Pored ovih namirnica se takođe može pronaći i u jegulji, haringi, lososu i sardini. Kako samo veoma mali procenat ljudi konzumira ove ribe, u cilju snabdevanja organizma sa dovoljnom količinom D vitamina, potrebno je što više vremena provoditi napolju na svežem vazduhu. Na ovakav način će organizam moći da stvori potrebnu količinu vitamina D. Za prevenciju osteoporoze je potrebno 25-50 mg vitamina D dnevno. Iako je za predoziranje potrebna 10 puta veća doza od napomenutog, to nije nemoguće, jer je u pitanju liposolubilni vitamin.

Izvor B6 vitamina je integralno brašno, a neophodan je za očuvanje zdravog koštanog i zglobnog sistema i potpomaže brže zaceljenje preloma.

Nedostatak vitamina C negativno utiče na kolagen u organizmu.

Za metabolizam materija kostiju je neophodan i vitamin K i folna kiselina.

Telesna težina

Kada je u pitanju koštani sistem, važno je napomenuti i probleme sa telesnom težinom, jer pravilna ishrana, dijeta i ishrana bez holesterola za prevenciju srčanih i cirkulatornih oboljenja postaje aktuelna upravo u periodu kada se mora obratiti izuzetno velika pažnja i na zdravlje kostiju.

Žene su sklone povećanju kilograma u periodu nakon menopauze, jer tada dolazi do usporavanja njihovog metabolizma i do pojave čestog grickanja zbog emotivnih kriza. U ovom periodu dozvoljeni maksimalni BMI ne sme da bude veći od 30kg/m2. Telesna težina drugačije deluje na razna stanja organizma. Dok je u slučaju povišenog pritiska preporučljiva manja telesna težina, kod osteoporoze ovo nije naročito povoljno. To je potvrđeno i raznim istraživanjima, kojima je ukazano na to da se u organizmu osoba sa povećanim BMI indeksom stvara više estrogena. Uprkos ovim suprotnostima postoje određeni principi i pravila na koja je poželjno obratiti pažnju. Žene u klimaksu ne moraju nužno da budu vitke (prihvatljiv je i 27-28 BMI) u slučaju da kod njih ne postoji faktor rizika od srčanih i cirkulatornih oboljenja. Prilikom određivanja optimalne telesne težine i za odabir odgovarajuće dijete potrebno je uzeti u obzir faktore rizika obe bolesti. Kod ishrane, koja obuhvata unos 1200-1500 kalorija je potrebno obratiti pažnju na obezbeđivanje adekvatnog unosa kalcijuma. Prilikom uvođenja raznih dijeta je izuzetno važno obratiti pažnju i na adekvatan unos tečnosti, koji sa jedne strane smanjuje osećaj gladi, a sa druge strane pomaže u održavanju uravnotežene snabdevenosti organizma sa mineralnim materijama.

Potreba za nadoknadom kalcijuma i primena dijete za zaštitu kostiju se može javiti i zbog konzumiranja određenih lekova. Uopšteno pravilo je da oni koji redovno uzimaju određene lekove trebaju da se konsultuju sa svojim lekarom pre nego što započnu bilo kakvu dijetu, uzimanje suplemenata i vitamina, jer oni mogu da utiču na nivo kalcijuma i fosfora u organizmu, pa samim tim i na zdravlje kostiju.

kalcijum , vitamin D, osteoporoza, nedostatak kalcijuma, prevencija osteoporoze

 

Koristimo kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa, pružanje funkcija društvenih medija i analiziranje saobraćaja. Više informacija klikom na dugme "Prikaži detalje".
Koristimo kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa, pružanje funkcija društvenih medija i analiziranje saobraćaja. Više informacija klikom na dugme "Prikaži detalje".