Nazovite me
Imate pitanja? Ostavite nam ime i broj telefona i mi ćemo Vas nazvati.

Demencija – simptomi i lečenje

2016. 05. 06.
  • Šta je demencija?
  • U kojim slučajevima se javlja demencija?
  • Koji su uzroci demencije?
  • Dijagnoza demencije
  • Koji su simptomi demencije?
  • Lečenje demencije – mogućnosti
  • Prevencija demencije
  • Korisni saveti

 

Šta je demencija?

Demencija ne spada u normalan proces starenja, to je zapravo opšti pojam za poremećaj rada mozga, koji zahvata pamćenje i ponašanje osobe. Veoma često nastaje kao posledica pada intelektualnih sposobnosti. Samu bolest karakteriše skup simptoma od kojih su najznačajniji gubitak pamćenja, poremećaji u govoru, poremećaji u kretanju, koji su veoma često popraćeni sa anksioznošću, depresijom, stvaranjem iluzija, poremećajem ponašanja i sposobnosti brige o samom sebi.

Kako je demencija jedna vrsta bolesti mozga, koja dovodi do poremećaja pamćenja i mišljenja, ali i do promena ponašanja i ličnosti, ona u velikoj meri utiče na pad kvaliteta života. Tokom starenja se broj moždanih nervnih ćelija postepeno smanjuje, što utiče na pamćenje.

 

Pojava demencije

Najvažniji faktor rizika za nastanak demencije je starost, što potvrđuju činjenice da svaka dvadeseta osoba starija od 65 godina ima demenciju, a do početka devete decenije kod svake pete osobe se pojavi određen broj simptoma demencije. Kognitivni pad se javlja kod ljudi preko 65 godina i to u 15%. Iako se demencija najčešće javlja kod starijih osoba, ona može biti dijagnostikovana i kod ljudi uzrasta oko 40 godina.

Samo u Evropi je registrovano najmanje 5 miliona ljudi obolelih od demencije, kao i nekoliko puta više njih, koji se nalaze pred demencijom.

 

Uzroci demencije

U većini slučajeva u pozadini demencije stoji neka trauma, moždani udar ili neko hronično oboljenje (visok pritisak, dijabetes, gojaznost, povećani nivo masnoće u krvi), koji dovode do postepenog mentalnog pada.

Demencija može nastati i kao posledica nezdravog načina života (alkoholizam, zavisnost od lekova, pa čak i pušenje). Da bi lečenje demencije bilo uspešno veoma je važno utvrditi njen tačan uzrok. Otklanjanjem samih uzročnika npr. eliminisanje alkohola ili lekova se u velikoj meri može doprineti poboljšanju mentalnog stanja, čime se simptomi demencije mogu ublažiti ili potpuno otkloniti.

Najčešći uzroci zaboravnosti u starijem životnom dobu ljudi je nedostatak estrogena, pa upotreba hormonskih preparata može imati povoljne efekte na smanjenje simptoma.

Može da se desi da u pozadini problema sa memorijom ne stoji demencija, nego depresija. Ako je ona prisutna kod pojedinih članova porodice i kod osobe se manifestuje u vidu poremećaja pamćenja, promenjivog raspoloženja, negativnog ponašanja (previše „ne znam“ odgovora), ravnodušnosti prema neuspesima, eventualnih samoubilačkih misli, potrebno je primeniti lekove za lečenje depresije, čime se otklanjaju i svi simptomi.

Do demencije može dovesti i  hypothyreosis (problem sa štitnom žlezdom), kao i nasledni faktori.

 

Dijagnoza demencije

Tačna dijagnoza se postavlja na osnovu opisa simptoma od strane rođaka, neuropsihijatrijskim pregledom same osobe, laboratorijskim analizama i dijagnostičkim metodama.


Psihijatrijski pregled služi za određivanje kognitivne funkcije bolesnika, a detaljan neurološki pregled za određivanje uzroka demencije.

Laboratorijske analize služe za otkrivanje mogućih problema vezanih za metaboličke poremećaje, toksično stanje organizma, endokrinoloških problema, nedostatka vitamina.

Dijagnostičke metode pokazuju promene u strukturi i funkcionisanju mozga. Pomoću ove metode se otkriva i Alchajmerova bolest jedna od najčešćih dementnih stanja u svetu. Pored Alchajmerove bolesti, postoje i druge vrste demencija kao što je vaskularna demencija, koja se javlja kao posledica minijaturnih šlogova, nastalih zbog poremećaja snabdevanja mozga sa arterijskom krvlju. Alchajmerova bolest i vaskularna demencija čine najveći procenat demencije i to čak 90%, dok ostatak od 10% slučajeva se svodi na reverzibilne demencije.

 

Koji su simptomi demencije?

Pored problema sa memorijom, kod demencije može nastati i oštećenje socijalnih funkcija usled poremećaja čulnog prepoznavanja i shvatanja kompleksnih nadražaja iz okoline (agnozija), poremećaja sa govorom ili razumevanja govora (afazija), nesposobnosti obavljanja smislenih aktivnosti (apraksija) ili poremećaja apstraktnog mišljenja (stvaranje suda o nečemu, predviđanje posledica pojedinih radnji, planiranje).

Kod simptoma najčešćih tipova demencije – Alchajmerova bolest i vaskularna demencija – se već od samog početka bolesti mogu uočiti značajne razlike. Za početni stadijum Alchajmerove bolesti su karakteristične promene raspoloženja, zbog čega se u velikom broju slučajeva teško dijagnostifikuje. Problem sa mišljenjem nastaje samo u kasnijem stadijumu bolesti. Vaskularnu demenciju karakteriše nagli početak, promenjiv tok, postepeno pogoršavanje, česte noćne konfuzije i nemir, a pored pojave promene u raspoloženju, promene ličnosti nisu naročito izrazite.

Tok bolesti prvenstveno zavisi od samog uzroka. Kod Alchajmerove bolesti je veoma važno da se ona prepozna na vreme, jer kako još uvek ne postoji adekvatna simptomatska terapija, veoma je važno usporavanje pogoršavanja same bolesti. Kod sekundarnih demencija je veoma važno lečenje i eliminisanje samih uzroka, jer se na ovakav način smanjuju sami simptomi, poboljšava se stanje osobe, ali na žalost nivo poboljšanja često ne dostiže stanje pre bolesti.

 

Lečenje demencije

Terapija sa lekovima: odabir odgovarajućih lekova se vrši na osnovu različitih cijeva: u slučaju da se želi uticati na pamćenje, učenje (kognicija), potrebno je koristiti noontrop preparate. U ovu grupu spadaju preparati, koji sadrže ginko bilobu,  piracetam, vinpocetin, nicergolin i cerebrolysin. U slučaju da se ne primeti nikakvo dejstvo ni pored učestale upotrebe u trajanju od 3-4 meseca, preporučuje se upotreba nekog drugog leka iz iste grupe. Ako se želi uticati na usporavanje progresije (pogoršanje stanja) kod raznih demencija, između ostalog i kod Alchajmerove bolesti, treba koristiti vitamin E i selegilin. Ako depresija pogoršava stanje bolesnika, potrebno je koristiti antidepresante ili ekstrakt kantariona u cilju smanjenja simptoma (ovi preparati su veoma efikasni i kod oslobađanja od anskioznosti).

Kod nesanice se preporučuje upotreba najmodernijih sredstava za umirenje, a u slučaju zbunjenosti i halucinacija lekar prepisuje antipsihotike.

 

Bitno je naglasiti da primena tradicionalne prirodne terapije takođe ima važnu ulogu u bržem ozdravljenju. Ovakva vrsta terapije treba da bude prilagođena potrebama pojedinca. U slučaju blagog oblika demencije sa kognitivnom terapijom se može uticati na probleme sa govorom i memorijom, a kod poremećaja sa ličnošću treba staviti naglasak na jedan od najizražajnijih simptoma (inkontinencija, mesečarenje). Kako lečenje ove bolesti traje dugo, a često se ne primećuje nikakav napredak i kod osobe koja se bavi negom obolele osobe se veoma često javljaju razne telesne (lumbago) i psihičke (depresija) manifestacije, pa je zbog toga veoma važno da i ona vodi računa o sopstvenom zdravlju. Kako to može učiniti opisano je u tekstu sa nalsovom „Korisni saveti”.

 

Prevencija demencije

Od svih faktora rizika, šlog povećava skolonost prema demenciji za čak 9 puta. Ova činjenica zapravo dokazuje da hronična oboljenja poput visokog pritiska, holesterola, dijabetesa, oštećenja krvnih sudova u mnogome doprinose nastanku demencije.

Na pogoršavanje psihičke funkcije takođe mogu uticati prekomerna upotreba alkohola, droga (i lekova, koji deluju na centralni nervni sistem) i pušenje.

Da bi se sprečio nastanak demencije, veoma je važno da se već u mladosti vodi računa o zdravom načinu života, redovnoj zdravstvenoj kontroli i tako o ranom otkrivanju i lečenju bolesti bez bilo kakve simptomatologije.

Na očuvanje sposobnosti zdravog razmišljanja veliki uticaj ima nivo obrazovanosti. Kod osoba sa nezavršenom osnovnom školom se do njihove 75 godine demencija javlja u dva puta više slučajeva u odnosu na osobe sa višim stepenom obrazovanja.

 

Korisni saveti

  1. Prilikom posete lekaru treba se spremiti na sledeća pitanja:
    • Da li ste primetili neke poteškoće u pamćenju?
    • Da li ste skoro imali neku traumu, akutnu bolest?
    • Da li imate neke od sledećih bolesti: moždani udar, epilepsija, depresija…
    • Koje lekove uzimate?
  2. Šta može uraditi rodbina?
    • Ako se kod pacijenta javi poremećaj pamćenja, potrebno mu je svakodnevno ponavljati najvažnije informacije (datum, kako se zove, gde živi)
    • Treba napraviti listu o njegovim svakodnevnim zadacima i to držati na njemu dobro vidljivom mestu
    • Od velike pomoći može biti i svakodnevno pokazivanje slike sa imenima o onim ljudima koje obolela osoba susreće svakodnevno
    • Pogodno je da obolela osoba ima kod sebe karticu sa svim podacima za slučaj da se izgubi negde
    • U slučaju agresivnog ponašanja, najbolje je zvati lekara. Dobro strukturirana nega je jako važna.
  3. Šta može da učini rodbina da savlada problem, a da pri tome ne optereti sebe previše?
    • Ne sme da postavi irealne ciljeve, da ne bi naškodio samom sebi.
    • Treba dobro da isplanira svaki dan. Mora ostaviti dovoljno vremena i za sebe, kao i voditi računa o tome da se odmori dovoljno.
    • Treba da vodi računa o svom zdravlju. Usled stalnog izlaganja stresnim situacijama, najčešće dolazi do pojave konzumiranja više kafe, navikavanje na pušenje, konzumiranja veće količine hrane ili upotreba lekova za smirenje.
    • Veoma je važno da osoba, koja se bavi negom strogo vodi računa o svom zdravlju već od samog početka i u slučaju pojave bilo kakvih problema odmah konsultuje lekara. 

 

Kurkuma i demencija

Oštećeno tkivo se nakuplja u moždanim strukturama i formira depozite koje nazivamo „plakovima“ ili „nitima“. Ovi depoziti uzrokuju oštećenje i smrt ćelija koje ih okružuju.

Tokom istraživanja je dokazano da kurkumin ne može da rastvori amiloidne plakove belančevina, ali utiče na ubrzavanje stvaranja novih nervnih vlakana, tako što smanjuje količinu oligomera (spojene belančevine), koji zapravo predstavljaju predforme štetnih plakova. Rezultati istraživanja su pokazali da oligomeri u najvećoj meri deluju nepovoljno na nervna vlakna.

kurkuma i demencija, nervne ćelije, Alchajmer, simptomi dmencije, lečenje demencije

Koristimo kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa, pružanje funkcija društvenih medija i analiziranje saobraćaja. Više informacija klikom na dugme "Prikaži detalje".
Koristimo kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa, pružanje funkcija društvenih medija i analiziranje saobraćaja. Više informacija klikom na dugme "Prikaži detalje".